-ОДСЕК ЗА ЗАПОСЛЕНЕ ИНСТРУКТОРЕ У АУТО ШКОЛАМА СРБИЈЕ АРИЉЕ-
ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Кабинету премијера
БЕОГРАД
ПРЕДМЕТ: Захтев за одлагање почетка примене Правилника о условима које мора да испуњава привредно друштво односно огранак привредног друштва или средња стручна школа која врши оспособљавање кандидата за возаче као и осталих повезаних нормативних аката
Поводом најављених измена Закона о безбедности саобраћаја на путевима и подзаконских аката која се односе, између осталог, на оспособљавање кандидата за возаче, захтевамо од Владе Републике Србије да ради квалитетног унапређења стања у овој области размотрити следеће:
• Одложити примену постојећих Правилника до промене Закона и доношења нових Правилника о оспособљавању кандидата како би се избегли непотребни трошкови ауто школа, с једне стране, и, с друге стране, избегли поновни застоји у спровођењу испита,(неминовни у поступку добијања дозволе за вршење оспособљавања кандидата за возаче) тим пре што се испити у великом броју случајева и не спроводе динамиком која је предвиђена Правилником. Због тога, истовремено, пронаћи начин продужења рока важења положеног теоријског испита за возаче, како би се омогућило кандидатима који су теоријски испит положили пре 25.10.2012. године полагање практичног испита у наредних 6 до 12 месеци.
ТРЕНУТНА ЗАКОНСКА РЕШЕЊА ДОВЕШЋЕ ДО ГАШЕЊА ВЕЛИКОГ БРОЈА АУТО - ШКОЛА А ПОСЕБНО АУТО - ШКОЛА У МАЊИМ МЕСТИМА И ОНЕМОГУЋАВАЊА ИЛИ ОЗБИЉНОГ ОТЕЖАВАЊА ОБУКЕ ВЕЛИКОМ БРОЈУ КАНДИДАТА А ПОСЕБНО КАНДИДАТА ИЗ МАЊИХ СРЕДИНА ШТО ЋЕ, ПРЕТПОСТАВЉАМО, ДОВЕСТИ ДО ЧЕШЋЕГ УПРАВЉАЊА МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ БЕЗ ПОЛОЖЕНОГ ВОЗАЧКОГ ИСПИТА СА ИЗВЕСНИМ ТЕШКИМ ПОСЛЕДИЦАМА. МИШЉЕЊА СМО ДА РЕШЕЊА ТРЕБА ПРИЛАГОДИТИ ТРЕНУТНОЈ УКУПНОЈ СИТУАЦИЈИ У ДРЖАВИ И ПОСТЕПЕНО ПОДИЗАТИ ЗАХТЕВЕ КАКО ПРЕМА АУТО - ШКОЛАМА ТАКО И ПРЕМА КАНДИДАТИМА КАКО БИ И У ПРЕЛАСКУ НА НОВА РЕШЕЊА ОБУКА БИЛА ДОСТУПНИЈА ВЕЋИНИ ГРАЂАНА. ОВАКО, ПОЛАГАЊЕ ВОЗАЧКОГ ИСПИТА БИЋЕ ДОСТУПНО МАЛОМ БРОЈУ ЉУДИ, БЕЗМАЛО ЕКОНОМСКОЈ „ЕЛИТИ“.
ОСИМ ТОГА, ТРЕНУТНО СТАЊЕ ЋЕ ДОВЕСТИ ДО ГУБИТКА ВЕЛИКОГ БРОЈА РАДНИХ МЕСТА У ПРОЦЕСУ ОСПОСОБЉАВАЊА КАНДИДАТА О ЧЕМУ СВЕДОЧИ ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ ОД 4000 РЕГИСТРОВАНИХ ИНСТРУКТОРА ЗАХТЕВ ЗА ДОБИЈАЊЕ ЛИЦЕНЦЕ ПОДНЕЛО ТЕК 1500.
Због тога предлажемо промене:
ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА
Чл. 7. Ст. 84. – Изменити оригинални текст у следећи: Инструктор вожње је стручно квалификованo лице које је едуковано за обуку кандидата за возаче.
Образложење: Оригинални текст не одговара чињеничном стању као и стручним квалификацијама инструктора.
Чл. 207. Ст. 4. Закона о безбедности саобраћаја на путевима предвиђа да се оснује огранак привредног друштва уколико „ту делатност обавља ван седишта“. Сматрамо да уместо овога треба да стоји „уколико теоријску обуку спроводи ван седишта“.
Образложење: До сада су решењима којима се дозвољавао рад Центра за обуку возача дефинисало да је дозвољено да се обука спроводи на подручју Полицијске управе месно надлежне по седишту ЦОВ, тако да су ЦОВ који су седиште имали у местима која не испуњавају услове за полагање возачког испита, део обуке, сходно сопственим проценама спроводили у местима у којима су „њихови“ кандидати полагали возачки испит – најчешће око 30% часова у завршној фази обуке. Стриктно тумачећи члан 207. ст. 4, таквим школама се сада или онемогућава да часове одржавају у месту у коме ће кандидати које су оспособљавали за возаче полагати возачки испит (може се са великом поузданошћу прогнозирати проценат полагања возачког испита у таквој ситуацији), или се приморавају да отворе огранак само због одржавања 10-15 часова по кандидату у месту где полаже возачки испит што је, слободан сам да констатујем, бесмислено. Осим тога, не треба изгубити из вида да су, најчешће путеви ван насеља истовремено „границе“ општина, па би морали са овако дефинисаним чланом Закона да отворимо и огранке у суседним општинама или би ризиковали да будемо често у прекршају. Због тога сматрамо да је предложена формулација прецизнија и недвосмислена.
Чл. 208. ст. 1. Т. 4. и 5. Предлажемо да се уређени полигон елиминише као услов за рад ауто школa или да димензије полигона остану непромењене.
Ипак, ако се у томе не успе, уколико предлог не буде наишао на разумевање, предлажем да се посебно дефинише простор за почетну практичну обуку (тренутним наставним Планом предвиђена најмање прва два часа пре него што се отпочне обука на путу слабог интензитета саобраћаја), а посебно полигон за извођење, тренутним Правилником, предвиђених полигонских радњи. При том, ауто школе чији кандидати полажу у месту ван седишта рада ауто школе имале би обавезу да полигон за полагање закупе у месту где се испит полаже, а да у месту седишта имају простор за почетну практичну обуку који би задовољавао потребу обуке кандидата у вршењу припремних радњи, поласку, заустављању возила. (Може бити и било који паркинг простор који омогућава безбедно одвијање прва два часа, или простори које смо до сада користили за извођење полигонских радњи).
Исто тако, имајући у виду сезонске осцилације у броју кандидата за возаче, па, с тим у вези, потребе повремног ангажовања већег броја возила и инструктора, предлажемо да ауто школа може, а не мора да има предвиђен број возила у власништву, већ да их може узети у закуп уколико испуњавају услове за возила намењена оспособљавању кандидата.
Ипак, уколико је ово неприхватљиво из нама нејасних разлога, предлажем да се бар возила А, С1, С, D1, D, и прикључна возила за наведене категорије возила могу узети у закуп, или, бар да једно возило ових категорија може опслужити ауто - школу у седишту и огранак у другом месту.
Посебно се осврћемо на возила Ф категорије. Уверен сам да би се много више добило у погледу безбедности саобраћаја када би возило за обуку било власништво физичког лица од кога би се узело у закуп за обуку, него у власништву ауто школе. Уколико би возило било у закупу, најчешће би било у власништву члана породице кандидата који се оспособљава. Морало би због тога да буде доведено у беспрекорно исправно стање, а сведоци смо да су, тренутно, често таква возила далеко од техничко исправних возила. Сам начин оспособљавања кандидата за возаче Ф категорије даје нам за право на овакво мишљење, а при том, што је важно у руралним срединама, оспособљавање би било значајно јефтиније. Истина, при том је зарада ауто школе мања, али општи интерес, валда, треба да буде изнад појединачних.
Чл. 209. Закона у целости треба прилагодити Закону о раду.
Образложење: број непосредних извршилаца и облик уговора о раду зависи од обима посла.
Ако се, донекле, може разумети да инструктор не може обављати ове послове уговором о допунском раду (због евентуалног премора, захтева да се максимално посвети овом послу...), зашто је битно да буде са пуним радним временом. Наравно да ће бити уколико буде довољно посла.
Зашто три инструктора када Закон о привредним друштвима и Закон о раду тако нешто не предвиђа. Коначно, и претходни Закон је, у првобитној верзији предвиђао шест инструктора у радном односу са пуним радним временом, па је од надлежног Суда оцењено да таква одредба није у складу са позитивноправним прописима који регулишу област радног законодавства као специјалистичку област, те су ЦОВ радили, боље рећи, отварали се са запослена два инструктора. Да ли је потребно и сада, поучени овим искуством, да Суд доноси коначну одлуку с тим у вези?
Чл. 210. ст. 3. 4. 5. треба променити и уместо „правно лице ће привремено престати са теоријском (практичном) обуком, организовањем и спровођењем возачког испита...“, унети „правно лице, односно његов огранак...“.
Образложење: зашто би цело правно лице престало са радом, ако неки од огранака не испуњава тренутно неки од прописаних услова?
Чл. 215. Закона прилагодити претходним променама у погледу уређеног полигона, и простора за почетну практичну обуку.
Чл. 221. ст. 2. т. 1. уместо „високу стручну спрему друге струке и најмање 5 година радног ...“
унети „ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ друге струке и најмање 5 година радног... или инструктор вожње који је у моменту ступања на снагу овог Закона обављао послове инструтора вожње најмање 5 година.
Образложење: Сматрамо да је, тренутно, док се не донесе НАЦИОНАЛНИ ОКВИР КВАЛИФИКАЦИЈА, оваква формулација прикладнија, тим пре што на дипломама основних студија стоји да је реч о ВИСОКОМ образовању о коме говоре и аутори КОМЕНТАРА ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА у издању Службеног гласника поводом овог члана.
Такође, веома важно је искористити значајно искуство инструктора вожње и омогућити им, да кроз процес лиценцирања и даље обављају послове предавача теоријске обуке. На тај начин и сам процес лиценцирања добија на значају и могућност да се из много веће базе пријављених кандидата заиста исфилтрирају и одаберу квалитетни предавачи, а, при том, нема финансијског губитка јер припремну наставу и испите кандидати плаћају Агенцији или евентуално неком другом телу у чијој би надлежности били ови послови.
Исто тако мислимо да посебно предавачима треба омогућити допунски рад како би ауто школе могле да одаберу најквалитетније и најмотивисаније са неопходним искуством.
Имајући у виду да кандидати сада могу лако променити ауто - школу у било ком тренутку, да ли сте размишљали о решењу којим би се омогућило да, без обзира за које категорије возила школа има дозволу да оспособљава кандидате, предавач теоријске обуке у школи може предавати и кандидатима који се оспособљавају за категорију за коју ауто школа нема дозволу јер лиценца за предавача није за одређену категорију, већ је универзална за све категорије? Када заврши теоријску обуку, кандидат са уверењем о завршеној теоријској обуци одлази у школу која има дозволу за оспособљавање кандидата одређене категорије и ту пријављује теоријски испит. На овај начин би се значајно смањили трошкови путовања кандидата који нису занемарљиви у срединама ван већих градова. Исто тако, при том би се уштедело време, а, понављам, предавач теоријске обуке има лиценцу предавача без ограничења у погледу категорије.
У вези са чл. 228. Закона сматрамо и предлажемо да се у возилу за оспособљавање осим кандидата који има час и инструктора вожње, може бити и други кандидат, као и други инструктор. На овај начин би омогућили професионалну социјализацију будућих инструктора као и унапређење знања код кандидата који су у процесу оспособљавања, а који у том тренутку нису на часу. Наравно, при том се присуство других кандидата у возилу не може сматрати одржаним часом тим кандидатима.
Чл. 229. Ст. 3. – укинути да моторно возило категорије Б мора имати уграђен тахограф.
Образложење: ЗОБС-а је предвиђено овавезан тахограф за возила преко 3,5 тона.
Ниједан путнички аутомобил на свету није произведен са тахографом. Ниједна фирма која има путничка возила у возном парку, нема тахографе. Свака преправка на ауту, мора бити урађена атестом. Такође, свака промена на возилима, првенствено се мисли на тахограф, поништава издату гаранцију возила.
Чл. 235. – зашто би ауто школе проверавале да ли је кандидат завршио са успехом испит из прве помоћи? То је предуслов за преузимање возачке дозволе, па, с тим у вези, кандидат треба да уверење о положеном испиту из прве помоћи приложи уз захтев за издавање возачке дозволе надлежној организационој јединици МУП-а.
Исто тако, потребно је ускладити Закон са Правилником о возачким дозволама како би се јединствено решило питање важности уверења о здравственој способности за возача одређене категорије.
Наравно, након протека одређеног временског периода (1 – 2 године) извршити анализу стања у овој области, те у складу са резултатима, евентуално кориговати поједине одредбе.
ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА КОЈЕ МОРА ДА ИСПУЊАВА ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ОДНОСНО ОГРАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ИЛИ СРЕДЊА СТРУЧНА ШКОЛА КОЈА ВРШИ ОСПОСОБЉАВАЊЕ КАНДИДАТА ЗА ВОЗАЧЕ
Сматрамо да треба размотрити следеће:
Чл. 5. ст. 1. – Зашто простор за административне послове и учионица морају да буду у истом грађевинском објекту? У чему је разлика између простора за административне послове у приземљу објекта и учионице на 10-том спрату и административног простора и учионице удаљене 100 метара у другом објекту?
Чл. 7. – Укинути!
Образложење: Увођење минималног броја рачунара (10) као обавезних за теоретски испит је неуставно, јер шта је са оним лицима, а има их, који нису оспособљени за рад на рачунару. Да ли чињеница да неко није компјутерски писмен, а зна да пише оловком, може утицати на то да му се онемогући полагање возачког испита?
Чл. 9. – Укинути!
Образложење: Из којих разлога је уведено да сваки час буде аудио и видео сниман? Ова одредба доводи најпре до низа техничких питања, јер Уставом РС приватност је загарантована. Надаље, увођење аудио и видео снимања изискује знатна новчана средства од ауто школа, док се са друге стране поставља питање – зарад чега и који је основни разлог за увођење ове одредбе? Безбедност, као основни разлог, свакако није. Сем тог разлога, не стоји ни један други разлог који би оправдао увођење овакве одредбе.
Ниједном позитивно-правним прописом није предвиђено да било које предавање буде аудио и видео снимано. Ово тим пре, јер свако појединачно лице мора дати писмену сагласност за аудио-видео снимање, да би евентуално тај снимак могао и правноваљано смео да буде искоришћен пред судом или другим државним органима. Ова одредба додатно појачава оптерећеност административним пословима, бирократији и гуши оно што би ауто-школе требало да представљају.
Ово тим пре јер се одредба односи на снимање почетка и краја часа снимања, а не снимања целокупног часа. Самим тим, увођење снимања теоријске наставе је неуставно, јер тиме долази до присмотре од стране МУП-а и губи се част и достојанство предавача, јер неко а приори сматра да његов рад треба снимати, и са друге стране, губи се кредибилитет фирме.
Чл. 10. –услове за возила за практично оспособљавање кандидата прилагодити одредбама чл. 195. Закона. Осим тога, размотрити могућност да се возила могу узети у закуп уз испуњавање услова у погледу „дуплих“ команди. Уколико не за све категорије, бар за категорије наведене у претходном делу који се односио на предлог измена Закона о безбедности саобараћаја на путевима.
Чл. 11. - Слажемо се са већ датим предлозима, али уколико се не усвоје, направити разлику између простора за почетну практичну обуку и полигона за извођење полигонских радњи у складу са предлогом датим у претходном делу који се односи на измене Закона. Исто тако, с обзиром да је реч о великом простору који је у овом тренутку веома тешко обезбедити, настојати да се, бар, простори могу преклапати, наравно означени различитим бојама.
Такође, веома је важно до детаља разјаснити ст. 8. овог члана и отклонити недоумице око полигона у месту које не испуњава услове за полагање возачког испита. Мишљења смо да тај став треба да гласи: „правно лице мора обезбедити полигон за почетну практичну обуку и извођење полигонских радњи у насељеном месту које испуњава прописане услове за полагање практичног испита“.
Образложење: Увежбавање полигонских радњи као и полагање практичног возачког испита врши се у месту које испуњава прописане услове. Самим тим, није спорно ни да се прва два часа одрже на том простору. Неразумно је тражити од ауто школа које раде у малим местима да обезбеде два полигона међусобно удаљена, може се догодити само неколико километара. Сматрам да полигон не треба везивати за седиште правног лица већ за место полагања возачког испита. Можда се решење у актуелном Правилнику подудара са овим размишљањем, али постоје и другачија тумачења, па их, сматрам да је целисходно, треба решити на предложени начин.
Чл. 12. – сматрамо да је на допунској табли довољно да стоји „за време трајања практичног оспособљавања кандидата“, а не прецизно временски периоди по данима када се врши оспособљавање.
Образложење: за почетну практичну обуку и извођење полигонских радњи често се користе паркинг простори Хала спортова, Домова културе... па је самим тим тешко одредити временске периоде по данима, већ би предложени начин био далеко флексибилнији и омогућавао једноставније формулисање уговора о закупу.
Осим тога, у мањим срединама је тешко пронаћи асвалтиране или бетониране слободне просторе у траженој површини, те смо мишљења да преклапање ознака на полигону не би негативно утицало на квалитет обуке.
Чл. 14. ст. 1. т. 1.-Укинути! Зашто вожња уназад са променом саобраћајне траке? Уколико остане полигон мишљења смо да је потребно увежбавати радње које су дозвољене у условима одвијања реалног саобраћаја, а то свакако није вожња уназад са променом саобраћајне траке, тим пре што Закон Чл.37. вожњу уназад дозвољава изузетно, на кратком делу коловоза при чему се возило креће саобраћајном траком којом се до тада кретало унапред.
Чл.14.ст.6.-Укинути! Зашто успоравање форсираним непрекидним деловањем на команду радне кочнице? Оваква реакција доводи до наглог кочења и успоравања што је Законом дозвољено само у случају непосредне опасности .У ситуацијама непосредне опасности возач реагује рефлексно на команду радне кочнице за разлику од реакције на полигону где кандидат за возача убрзава и свесно форсира непрекидно деловање на команду радне кочнице при чему нагло успорава и зауставља возило што је Законом забрањено Чл.38. Jaсно је да је радња кочње и зауставњање у грубој супротности са правилима саобраћаја и може се сврстари у насилничку вожњу.
Чл. 24. ст. 1. и 2. Прилагодити Закону о привредним друштвима и Закону о раду.
НАЧИН ОЗНАЧАВАЊА ВОЗИЛА ЗА ПРАКТИЧНУ ОБУКУ КАНДИДАТА
Чл. 28. – додати ст. 3. „на бочним странама могу се налазити бројеви телефона правног лица“.
ПРАВИЛНИК О ОРГАНИЗОВАЊУ, СПРОВОЂЕЊУ И НАЧИНУ ПОЛАГАЊА ВОЗАЧКОГ ИСПИТА, ВОЂЕЊУ И РОКОВИМА ЧУВАЊА ЕВИДЕНЦИЈА О ВОЗАЧКОМ ИСПИТУ И УСЛОВИМА КОЈЕ МОРА ДА ИСПУНИ ВОЗИЛО НА КОЈЕМ СЕ ОБАВЉА ВОЗАЧКИ ИСПИТ
Чл. 4. ст. 3.- Зашто се чувају докази о испњености услова за полагање возачког испита, ако је предвиђено да све потврде и уверења издају на основу података из Регистра кандидата и да о томе правно лице мора имати потврду у виду потписаног документа од стране кандидата да је преузео потребна документа? Ако је већ тако, чему толика папирологија укључујући и чување копије уплатнице трошкова испита МУП-у???
Чл. 5. ст. 2. – размотрити могућност подношења пријаве за испит када је изведено 80% часова. У садашњим условима велики је временски размак између завршетка процеса оспособљавања и термина испита, што се негативно одражава на квалитет вожње кандидата за возача на испиту.
Број испитивача одредити као непаран – комисија или само један испитивач.
Чл. 10. – оставити могућност да испитивач промени утврђену маршруту уз минимално одступање иако услови саобраћаја то не захтевају, како се утврђене трасе не би механички увежбавале. Таква промена не би била дозвољена у погледу места вршења полукружног окрета.
